У прва три месеца ове године у нашој земљи било је више од 68.000 изостанака са посла због болести. Карцином у ваљевском крају је чак за 4,3 одсто чешћи него што је просек у Србији.
Готово сваки десети запослени у Србији који је у прва три месеца ове године одсуствовао са посла дуже од 30 дана на боловању је био због тумора! По овој црној статистици на првом месту је Ваљево. На територији ове филијале Републичког фонда здравственог осигурања (РФЗО) чак 15,4 одсто свих који су били на боловању изостало је са посла због тумора, док је у остатку Србије просек 11,1 одсто. Изнад просека по обољевању и боловању због тумора су и становници Новог Пазара, Пирота, Прокупља, Крушевца и Зрењанина!
У Пожаревцу, Ужицу, Врању, Косовској Митровици и Бору боловање због тумора користио је мањи број осигураника: између 8,8 и 9,6 одсто укупног броја оних који су ишли на боловање.
Анализа дијагноза због којих се одуствује са посла дуже од 30 дана показује да су становницима Смедерева, Пожаревца, Бора, Краљева и Крушевца најслабија тачка крвни судови. Они, наиме, предњаче по одсуствовању са посла због болести крвотока, док су ове болести на територији Косовске Митровице, Прокупља, Шапца, Сомбора и Новог Пазара у мање од просечних 7,1 одсто у Србији, разлог одсуства са посла.
Највећи број спречених за рад, по дијагнози душевних поремећаја и поремећаја понашања, у прва три месеца ове године, према евиденцији РФЗО, регистрован је у Бору (11,1 одсто), Нишу (10,1) и Зајечару (8,1), док због њих испод просека, који је за Србију 6,1 одсто “болују” запослени у Ваљеву (3,1 одсто), Новом Пазару (3,3) и Прокупљу (3,8).
– Од јануара до краја марта лекарске комисије РФЗО у 68.648 случајева цениле су дужину привремене спречености за рад, што је за 10,5 одсто мање него у истом периоду претходне године – каже за “Новости” др Верица Лазић, в. д. директора РФЗО. – То заправо значи да је било укупно 68.648 излазака пред лекарске комисије, неко једном, а неко и више пута.
Директорка Лазић каже да се са посла дуже од 30 дана најчешће одуствовало због трудноће и рађања (23,5 одсто), повреде, тровања и последице деловања спољних фактора (20,2), болести мишићно-коштаног система и везивног ткива (11,6), тумора (11,1), болести крвотока (7,1), душевних поремећаја и поремећаји понашања (6,1)…
Највише беба, ако се погледа учесталост одсуства са посла због трудноће, биће ове године у Косовској Митровици, Лесковцу, Прокупљу, Ваљеву, Пожаревцу, Београду, Сомбору, Зрењанину, Суботици, Чачку, Крагујевцу и Шапцу. На територији ових филијала РФЗО привремена спреченост за рад због трудноће, порођаја или бабиња већа је од просечних 23,5 одсто у Србији. У Филијали Косовска Митровица чак 48,2 одсто свих који су користили боловање су труднице! А, на територији Лесковца – 34,7 одсто. Роде ће, нажалост, ређе слетати у Кикинду, Зајечар, Смедерево и Нови Пазар, јер је тамо тек 12 до 14 одсто “боловања” због трудноће.
Већи број привремене спречености за рад од просека у Србији (20,2 одсто) због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора имају филијале Нови Пазар, Шабац, Сремска Митровица, Зајечар, Кикинда, Јагодина, Ваљево, Суботица и Пирот.
Због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива на боловање највише иду осигураници Зајечара, Новог Пазара, Врања, Смедерева и Сомбора, а најмање из Јагодине, Крагујевца, Ваљева, Прокупља и Суботице.
У ПРВА ТРИ МЕСЕЦА – ТРИ МИЛИЈАРДЕ ДИНАРА
Поређењем привремене спречености за рад у истом периоду прошле године уочава се да су се одласци на боловање смањили, и то за дијагнозе из група трудноћа, рађање и бабиње, болести крвотока и душевних поремећаја. Повећани су одласци на боловање због повреда, тровања и последица деловања спољних фактора, али и због болести мишићно-коштаног система и везивног ткива, као и због тумора. Докторка Лазић каже да је за боловања у прва три месеца ове године из касе РФЗО исплаћено 3.033.776.164,83 динара, односно 29,6 одсто од укупно исплаћених средстава у 2016. години.
www.novosti.rs