U februaru su počeli sistematski pregledi u Domu zdravlja Valjevo, za decu koja polaze u prvi razred, u septembru ove godine. Važno je da i roditelji koji nisu dobili poziv, a imaju decu koja su rođena od 1. marta 2019. godine do 31. decembra 2019. godine, kao i decu, koja su rođena od 1. januara do 28. februara 2020. godine, da se jave u prostorije dečjeg dispanzera Doma zdravlja Valjevo, kod svog izabranog pedijatra da bi dobili formulare koji su neophodni za obavljanje sistematskog pregleda za upis u prvi razred osnovne škole.
Ono što taj poziv praktično sadrži to su tri formulara. Na prvom formularu se nalazi datum kada oni imaju pregled zakazan ovde kod nas u dečjem dispanzeru. Radimo po izabranom lekaru, znači u zavisnosti kod koga je dete registrovano, taj lekar će i obaviti pregled za upis u prvi razred. Bitno je da roditelji dođu bez obzira da li su prethodne preglede završili ili ne, svakako treba da dođu u svoj zakazan termin kod izabranog pedijatra, gde će se obaviti i nedostajuća vakcinacija ukoliko dete nije prethodno primilo vakcine koje su u obaveznom kalendaru vakcinacije za upis u prvi razred. Osim toga na prvom papiru dobijaju i brojeve telefona sa terminima kada mogu da pozovu kolege u Bolnici i Domu zdravaja za obavljanje dodatnih specijalističkih pregleda. Dodatni pregledi podrazumevaju pregled fizijatra, oftalmologa, otorinolaringologa, zatim pregled stomatologa i logopeda koji se obavlja ovde kod nas u Domu zdravlja. Ponovo podvlačim da ako ne uspeju sve, pošto ni kolege u Bolnici nisu u mogućnosti da obave sve preglede dece koja polaze u prvi razred u toku jednog meseca, jer su neki prgledi zakazani u aprilu, neki u maju, da bez obzira na to dođu i obave završni pregled ovde u dečjem dispanzeru u zakazanom terminu – naglasila je dr Valentina Marković, specijalista pedijatrije Doma zdravlja Valjevo.
Posle par godina moguće je uvideti stanje pedijatrijske populacije upravo zahvaljujući sistematskim pregledima i ono što iz godine u godinu pedijatri primećuju odnosi se na deformitete koštano-zglobnog sistema i taj broj je stalno u porastu.
Mi smo ranije imali veliki broj dece sa ravnim stopalima ili nekim drugim deformitetima samih stopala, a manji broj dece sa problemima u nepravilnom držanju u smislu skolioza, kifoza. Taj broj dece sa nepravilnim držanjem raste, što je posledica ne kretanja, sedenja, korišćenja telefona, računara, tableta i igrica, i dovodi do toga da ne dolazi do adekvatnog razvoja lokomotornog sistema. Nama je akcenat kod upisa u prvi razred da skrenemo pažnju roditeljima da je to možda neki poslednji momenat da ih upozorimo i posavetujemo kako da dete pre svega upišu na neki sport, da se provodi više vremena u prirodi, uopšteno da deca ne provode dugo vremena u sedećem odnosno ležećem položaju uz elektronske uređaje. Jedna od posledica tog ne kretanja, a sa druge strane i neadekvatne ishrane, jeste povećan broj dece koja su gojazna. Ono što naravno primećujemo, a na šta nam stalno skreće pažnju i koleginica logoped, to je da je sve veći broj dece koja imaju problem sa izgovaranjem sve većeg broja slova – rekla je dr Valentina Marković, navodeći primer da su pre samo desetak godina pri upisu prvaka uvek pitali dete da ispriča neku pesmicu i to je ispunjavalo 95% dece, a da je međutim sada svega 5% dečje populacije sposobno da odgovori tom zadatku i ispriča celu pesmicu pred upis u prvi razred.
Kasniji redovni sistematski pregledi dece su obavezni i rade se u trećem, petom i sedmom razredu osnovne škole i na taj način se praktično vodi kontinuirano praćenje stanja pedijatrijske populacije, njihov rast i razvoj. U parnim razredima, drugom, četvrtom, šestom i osmom se obavljaju kontrolni pregledi.
