Na sinoć održanom okruglom stolu o zaštiti životne sredine u Valjevu razgovaralo se o aerozagađenju, upravljanju otpadom u gradu, otpadnim vodama na Divčibarama, zaštitom reka i prirode valjevskog kraja.
Okruglom stolu je prisustvovao ministar zaštite životne sredine Goran Trivan i predstavnici svih relevantnih institucija i javnih preduzeća i ustanova u Valjevu, kao i gost iz Slovenije, Željko Blažeka, direktor Instituta za ekološki inženjering iz Maribora.
Domaćini skupa, gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović i zamenik gradonačelnika dr Dragan Jeremić su upoznali ministra i učesnike okruglog stola sa onim što je Grad preduzeo na polju zaštite životne sredine.
„Ova srpska Vlada je odlučila da Ministarstvo zaštite životne sredine bude posebno ministarstvo i svakako je to nešto što su vreme i život iziskivali od nas. Veoma je značajno da se problemi ekologije rešavaju u jednom ministarstvu. Svedoci smo da su u svetu problemi sa klimom, globalnim zagrevanjem i uopšte ekologijom nešto što pobuđuje što pobuđuje pažnju državnika i šefova vlada celog sveta. Svet mora sve više da vodi računa o ekologiji. Možda su Nemci najpraktičniji od svih, jer sam imao priliku dok sam živeo tamo da se uverim da na svakom mestu imaju kesa za odlaganje smeća uz natpis „Štitimo našu životnu sredinu“. Očekujemo pomoć Ministarstva u realizaciji projekata vezanih za ekologiju, ali i za turističku destinaciju Divčibare“, rekao je gradonačelnik Valjeva dr Slobodan Gvozdenović na početku skupa, pozdravljajući ministra i sve prisutne.
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan je na početku skupa poručio da se problem zagađenja vazduha u Valjevu mora hitno rešiti, jer ulaganje u zdravlje dece i ljudi ne može biti skupo. On je rekao da u Valjevu stanje životne sredine nije onakvo kakvo bi trebalo biti, ali da je Grad evidentirao i razume probleme sa kojima se suočava. Ministar Trivan je istakao da podaci o uticaju zagađenja na zdravstevno stanje građana ne smeju biti tajna:
„Kada građani saznaju sa čime se zdravstveno suočavamo, mogu shvatiti koliko je ozbiljan problem aerozagađenja. A onda će svaka mera koju ćete preduzeti manje nailaziti, ili uopšte neće nailaziti na otpor, zato što će se znati da su mnogi ljudi bolesni u Valjevu zbog toga što se dešava nešto dramatično loše. Čak ni u Beogradu situacija nije takva i po mnogim parametrima je vazduh bolji u Beogradu nego u Valjevu. To je šokantno!“
Ministar Trivan je rekao ne razume kako je moguće da javne institucije koje postoje u Valjevu poput Zdravstvenog centra i Zavoda za javno zdravlje nisu priključene na toplovod:
„Podržavam vaše nastojanje da gasite kotlarnice, ali morate naći rešenje za ove dve institucije. Vama tehnička stvar ugrožava zdravlje. Nemojte da se sve svede na novac, dajte da planiramo kako treba. Ja plediram na gas, jer najnovija istraživanja pokazuju da korišćenje biomase kao energenta proizvodi, navodno, sličan efekat kao i ugalj. Evropska komisija će vrlo brzo, narednih nedelja, razgovarati o ovome što sam sada rekao. Tvrdim da je vaše rešenje za vazduh u gašenju individualnih kotlarnica i da mora da se rešenje traži u stimulacijama i tehničkoj podršci”, rekao je ministar Goran Trivan.
Po njegovom mišljenju grad mora pronaći rešenje jer je 80% individualnih kotlarnica previše.
„Ministarstvo će da pomogne da imamo prave predloge. Moj primarni cilj je ekologija! Uvek postoji ekonomska računica kao problem, ali kakva je računica kad se radi o zdravlju Vaše dece?! Ja razumem da neki privatnik pravi ekonomsku računicu kad ulaže u nešto, ali država i lokalna samouprava to ne mogu, pogotovo ne državne ustanove koje se ne priključuju na Toplanu zbog računice. Kakva računica i koštanje kad je život ljudi u pitanju?! Ovako neće biti ni ljudi ni budžeta, pa ni računice. Razgovarajmo o tehničkim stvarima i predlažem da imamo još ovakvih sastanaka na kojima ćemo se konkretno dogovoriti šta i koliko možemo da uradimo. To mora biti što pre”, rekao je ministar Trivan.
Zamenik gradonačelnika dr Dragan Jeremić je rekao da Valjevo ima nameru da u oblasti zaštite životne sredine bude prvo i da među prvima u Srbiji rešavamo probleme ekologije.
„Problemi aerozagađenja u Valjevu se ne mogu preko noći rešiti, a proteklih šest meseci do godinu dana smo preuzeli korake u rešavanju. Sa nama su prijatelji iz Slovenije, čija su iskustva dragocena u rešavanju njihovih ekoloških problema. Postoji više faza kroz koje se mora proći kako bi se rešio problem aerozagađenja. O jednom delu je direktor „Toplane“ Stepanović već govorio, ali mi moramo naći da zakonski sprečimo korišćenje štetnih vrsta energenata u individualnim kotlarnicama. Ugalj je jako lošeg kvaliteta i mi moramo doći do rešenja. Saobraćaj je veliki problem i sa par regulisanih saobraćajnica tu možemo da pomognemo. Ne treba bežati ni od nekih predloga kao što su uvođenje parnih i neparnih brojeva kada su u pitanju automobili upravo u periodima kada je veliko zagađenje zbog sezone grejanja. Najbitniji nam je dalji razvoj Toplane, ali i neodgovornost državnih ustanova koje se još nisu priključile. Bitno je da dođemo do većeg broja kvadrata kako bi cena bila niža. Valjevo je u deset gradova u Srbiji za koje je predviđeno ulaganje kako bi se smanjilo aerozagađenje. Ovde je postalo neizdrživo zimi. Neke projekte imamo, a neke tek treba da uradimo. Valjevo ne sedi, Valjevo ne stoji , radimo na tome i treba nam i pomoć države”, rekao je zamenik gradonačelnika Dragan Jeremić.
Dr Zoran Živković, predsednik Saveta za zdravlje grada Valjeva je izneo zabrinjavajuće podatke o broju dana u godini sa povećanim zagađenjem vazduha i vezi sa oboljevanjem i iznenadnom smrću Valjevaca. „Koncentracija PM10 čestica najveća je u toku zime, čak pet puta veća nego u toku leta. Uzrpco su najpre prirodni položaj grada Valjeva sa pratećim nepovoljnim meteo uslovima, a potom povećanje količine emitovanih zagađujućih materija iz individualnih kotlarnica i gasovi automobila za koje se procenjuje da ih ima oko 30.000. Zdravstvena problematika su respiratorne infekcije, karcinomi pluća i slično. Zašto su nam automobili toliko interesantni kada je Valjevo u pitanju? Mnogi se sećaju da je Valjevo i u bivšoj Jugoslaviji imalo najveći broju automobila u odnosu na broj stanovnika. Ako se zna da svaki od automobila godišnje emituje oko 600 kilograma štetnih sastojaka. Sada ih ima oko 30.000 to znači 18.000 tona štetnih matrija emituju samo automobili”, rekao je dr Živković i rekao da bi trebalo da se Valjevci vrate zdravoj navici korišćenja bicikala.
Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje je istakla da je povećana koncentracija čađi prisutna u Valjevu, a naročito na mernom mestu u Naselju Oslobodioci Valjeva, od 150 do 170 dana godišnje. Ona je saopštila da je i na samom mernom mestu koje se nalazi u Zavodu za javno zdravlje, povišeno prisustvo čestica čađi PM10 u periodu od deset dana u kontinuitetu.
„To nas svrstava u gradove sa trećom kategorijom vazduha što se manifestuje činjenicom da se teško diše, a sam geografski položaj grada je takav da nema dovoljnog provetravanja”, konstatovala je Biljana Mladenović.
Valjevo je aerozagađenje prepoznalo kao jedan od najznačajnih zagađivača životne sredine u gradu, pa se prethodnih godina dosta ulagalo u izgradnju toplovodne mreže. Ipak, izgradnja preko 20 km toplovodne mreže i 131 toplovodne podstanice jeste smanjila broj velikih kotlarnica, ali ne i zagađenost vazduha, konstatovao je direktor JKP „Toplana Valjevo“ Zoran Stepanović.
„Imamo kapacitet od 80 megavata kotlova koji kao energent koriste mazut. Počeli smo sa nabavkom kvalitetnijeg mazuta koji emituje manje negativnih čestica, to je niskosumporni mazut sa sadržajem sumpora ispod 1%. Došli smo do tačke gde imamo 350.000 kvadrata priključenih na Toplanu ali i usporen rast priključenja što je problem. Kako bismo to rešili planiramo zamenu mazuta kao energenta iz dva razloga, najpre jer je mazut prepoznat u Evropi kao štetan i već je zabranjen, što se očekuje i u Srbiji, a drugi razlog je što njegova cena ne ostavlja mogućnost sniženja cene grejanja prema krajnjem korisniku, pa dovodi do toga da se ljudi nerado priključuju“, rekao je Stepanović i zaključio da će iduće godine početi izrada projektno-tehničke dokumentacije, s ciljem zamene dela energenta drvnom biomasom odnosno sečkom.
O deponiju u Kaleniću i njenom značaju za 11 opština Kolubarskog, Mačvanskog okruga i dve beogradske opštine razgovaralo se iz ugla neophodnosti da se ovaj projekat što pre završi i da deponija počne sa radom. O tome je govorio direktor preduzeća „Eko Tamnava“ Zoran Petrović. O reciklažnom dvorištu i gradskoj deponiji je govorio zamenik direktora JKP „Vidrak“ Miroslav Mojsilović.
Na okruglom stolu je bilo reči i o rešavanju problema otpadnih voda na Divčibarama, ali i o potrebi rekonstrukcije Postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Valjevu, o čemu je govorila šefica Postrojenja Jelena Bourek Radmilović.
Vesna Srećković iz Odeljenja za urbanizma je predstavila najvažnije aktivnosti grada Valjeva proteklih godina. Valjevo je svoj prvi Lokalni ekološki plan akcije usvojilo 2005. godine, a revizijom 2012. godine njegovo delovanje produženo je na 2015. godinu. U toku je izrada novog strateškog dokumenta sa predviđanjima do 2025. godine.
