U trenutku kada se svet košarke klanja jednoj od najoriginalnijih ličnosti koje je Srbija ikada dala, Miloš Teodosić, plejmejker magičnog pasa i ledenog pogleda, saopštio je kraj svoje profesionalne karijere. U emotivnom oproštajnom pismu, Teodosić se zahvalio svima koji su ga pratili na tom putu dugom više od dve decenije: porodici, trenerima, saigračima i – kako je posebno naglasio – svom Valjevu.
„Hvala mojim Valjevcima, mojoj Srbiji. I svim trenerima uz koje sam imao prilike da učim. Sve je to košarka i sve je to život – i ja ne bih ništa menjao“, poručio je Teodosić u oproštajnom obraćanju javnosti.
Karijera kakva se pamti
Od trenutka kada je kao mladić zakoračio na parket u FMP-u, preko blistavih sezona u Olympiacosu, CSKA Moskvi, NBA epizode sa LA Clippersima, pa sve do završnih poteza u Virtusu i Crvenoj zvezdi, Teodosić je ostavio trag svuda gde je igrao. Igrač čiji je pas bio precizniji od većine šuteva, poznat po lucidnosti, hrabrosti i liderskom duhu.
Tokom karijere osvojio je Evroligu (2016), više puta biran za MVP-ja, a bio je i lider generacije koja je osvajala srebrne medalje sa reprezentacijom Srbije – na Evropskom prvenstvu 2009, Svetskom prvenstvu 2014. i Olimpijskim igrama 2016.
U Evroligi je ostao upamćen kao peti asistent svih vremena, dok ga je sama liga svrstala među 25 najboljih igrača u poslednjih 25 godina.
Više od sportiste
Iako je sezonu završio u tišini – bez velikog meča za oproštaj – Teodosić se simbolično oprostio dresom sa poslednje utakmice, koji će biti doniran na humanitarnu aukciju u Atini. Ovaj gest govori koliko je Miloš ostao dosledan – diskretan, skroman, ali i velik u svakom potezu.
Nakon igračke karijere, mediji prenose da postoji mogućnost da Teodosić preuzme ulogu u rukovodstvu Crvene zvezde, što bi bio logičan nastavak njegovog doprinosa košarci – sada van terena.
Ikona jedne generacije
Teodosićev stil igre bio je umetnost – spoj tradicionalne igre i kreativne improvizacije. Njegov pas iz zgloba, bez gledanja, njegov osećaj za ritam, kao i sposobnost da preuzme odgovornost u najtežim momentima, učinili su ga neponovljivim.
Njegov odlazak označava i simboličan kraj jedne generacije u srpskoj košarci – generacije koja je bez obzira na prepreke uvek igrala srčano, ponosno i za narod.
Miloš Teodosić se oprostio tiho, ali veličanstveno. Njegova karijera ostaje kao primer kako talenat, posvećenost i ljubav prema igri mogu da stvore legendu. Iako više neće nositi dres na parketu, Teo ostaje prisutan – kao inspiracija, kao učitelj, kao simbol onoga što košarka zaista jeste.
Valjevo, ali i cela Srbija, mogu biti ponosni – jer Teodosić nije bio samo vrhunski plejmejker, već i čovek koji je ostao svoj do kraja.
