Svеtsкi dаn bоrbе prоtiv gојаznоsti, 4. mаrt 2026. godine ,obeležava se pod sloganom „Оsаm miliјаrdi rаzlоgа zа bоrbu prоtiv gојаznоsti”. Prim dr Jasmina Lukić, subspecijalista ishrane zdravih i bolesnih ljudi, gojaznost je poistovetila sa epidemijom 21. veka.
Gojaznost više nije nešto što je samo odlika izgleda, odlika karaktera, već je u pitanju zdravstveni problem koji treba zaista ozbiljno shvatiti. Jedan kompleksan način lečenja podrazumeva i multidisciplinaran pristup. Prekomerna telesna masa i gojaznast su dve strane istog novčića. Prekomerna telesna težina je uvod u gojaznost. parametri kojima se to određuje su bodimas indeks(BMI), koji se klasifikuje kao brojka odnosa između telesne mase podeljene sa kvadratom telesne visine i ta brojka preko 30 govori o gojaznosti. Između 25 i 30 je prekomerna telesna masa tako da ima prostora z alečenje, a od 18 do 25 je normalna težina. Osim BMI parametar koji nam pomaže je i obim struka koji je jako važan i upozorenje na gojaznost je obim struka preko 80 cm za žene i 94 za muškarce. Sve to predstavlja znake gojaznosti koja postaje društveni problem. Na gojaznost ne utiče samo povećan unost hrane, utiču udruženo i genetika i životne okolnosti, fiziologija, utiču značajno i psihološka stanja. Značajno na povišenu telesnu masu utiče i starenje organizma koje dovodi do toga da se menja metabolizam koji usporava i tako lakše nastupa gojaznost. Gojaznost najčešće prate i različita psihološka stanja uz depresiju, anksioznost i manjak samopouzdanja. Ono što je najvažnije jeste da su tu komorbiditet,i gde je gojaznost, veliki faktor razvoja kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, hiperholesterolemija, hipertenzije, moždanog udara, apnee, koji su sami za sebe komplesksni za lečenje. Samo zajednički udruženo u lečenju moramo imati pristup jer nije problem dijagnostikovati gojaznost, problem je motivisati pacijenta na lečenje jer je to zaista ozbiljan zdravstveni problem – navela je prim. dr Jasmina Lukić, podsećajući na podatke da milijardu ljudi u svetu ima prekomernu težinu koja je uvod u gojaznost, a 650 miliona u svetu je već gojazno i ono što je vrlo poražavajući podatak jeste da tri miliona godišnje ljudi premine od posledica gojaznosti.
Lečenje gojaznosti je dugotrajno i uporno jer predstavlja jedan multidisciplinaran pristup zdravlju gde pored lekara koji vodi proces dosta mora sam pacijent da doprinese rezultatu.
Kada kažemo da je lečenje dugotrajno mogu slobodno da kažem doživotno jer sa više aspekata se trudimo da promenimo navike i ponboljšamo zdravstveno stanje pacijenta. Nije u pitanju samo redukcija telesne mase, ne samo smanjivanje unosa hrane, potrebno je povećanje kontorlisane fizičke aktivnosti, delovanje psihoterapijom odnosno uključivanje psihologa, psihoterapeuta gde je vrlo bitna ta podrška zbog toga što nije osuda rešenje u lečenju gojaznosti nego jedan empatski pristup zbog različitih faktora koji su doveli do takvog problema prekomerne telesne mase i gojaznosti. Treba pre svega razumeti, zatim pomoći i što je najvažnije lečiti – izričita je prim. dr Jasmina Lukić, naglašavajući da pоsеbnо zаbrinjаvа pоrаst učеstаlоsti gојаznоsti u dеtinjstvu.
Ono što je najvažnije za prevenciju jeste da se na problem gojaznosti apeluje od najranijeg uzrasta. Zaista imamo sada i jako veliki broj gojazne dece i tu roditelji treba da shvate svoju ulogu. Tu je bitna i reč pedijatra. Deca gledaju u svoje roditelje i usvajaju njihove navike u ishrani. Aktivno učešće i nastavnog osoblja i podrška porodice kod kuće mnogo su važni u sprečavanju gojaznosti kod dece – istakla je prim. dr Jasmina Lukić pojašnjavajući da je gubitak od nekih pola kilograma nedeljno ili do dva kilograma mesečno pravilan put za trajno rešavanje gojaznosti. Ona je upozorila da to iako deluje sporo ima trajnost jer gojaznost i najstaje sporo pa se i ne preporučuje brzo rešavanje koje dugoročno ne daje rezultat. Pacijente u ordinaciju po pomoć dovode svakodnevni problemi koji nastaju usled gojaznosti kao što je brzo zamaranje, problemi sa zglobovima, a tek kasnije nagomilani zdravstveni problemi.
Ono gde treba posebno delovati jesu te granične populacije sa graničnim BMI i prekomernom telesnom masom koja preti da preraste u gojaznost. Samo lečenje kroz savetovanje podrazumeva osim redukcija u ishrani, kontrolisanu fizičku aktivnost, dovođenje kardiovaskularnog sistema do parametara koji podržavaju gubljenje težine kroz faze kojima se prati celokupan proces da se gojaznost savlada. Upornost i dugotrajnost u lečenju je nešto što je jako važno zbog toga što je podrška od presudnog značaja.
Lečiti gojaznost je skupo, predstavlja sve veći društveni zdravstveni problem i važno je raditi na prevenciji i edukaciji od najranijeg životnog doba. Samostalno uvođenje u dijetu kao način redukcije je velika greška i treba se obratiti sturčnjaku uvek. Ono što je osnovno u borbi protiv gojaznosti jeste promena načina života, promena stila, modifikacija tih navika i pogrešnih uverenja – zaključila je prim.dr Jasmina Lukić, subspecijalsita za ishranu zdravog i bolesnog stanovništva.
Savetovalište za ishranu pri preventivnom centru u Domu zdravlja Valjevo radi već 18 godina, jednom nedeljno, petkom pre podne, gde svako na preporuku izabranog lekara ili smaoinicijativno može doći po savet i pomoć u rešavanju problema prekomerne telesne mase i gojaznosti.
