Brojne usluge u bankama bi mogle da budu znatno jeftinije, upit stanja na bankomatu bi mogao da bude besplatan, a nalozi dati preko mobilnog telefona ili kompjutera ne bi se plaćali kao na šalteru…
Sumnju da se banke dogovaraju o cenama svojih usluga, pa time praktično sprečavaju mogućnost da građani plaćaju niže bankarske provizije, pokazala je Narodna banka Srbije. Upravo zbog mogućnosti kartelskog ponašanja banaka, guverner Jorgovanka Tabaković, navodi da će u toj oblasti biti posla za centralnu banku.
– U ovom trenutku, kada mnoge banke čekajući da na snagu stupi zakon koji će ih obavezati da transparentno daju i naziv i cenu svakoj od usluga da bi uporedivost mogla da građanima omogući da se opredele za najbolje i najjeftinije, za nas se otvara pitanje postojanja kartelskog ponašanja u bankarskom sektoru – istakla je guverner NBS, navodeći da „to ne rade neke, već da to rade mnoge banke“.
Guverner je, takođe, nagovestila da ovakvo ponašanje banaka „pokrivaju“ određena strukovna udruženja.
– Jedan od mojih kvalitetnih mladih saradnika kaže da je došlo vreme da preispitamo šta rade nadležni da provere da li oni koji su granska udruženja nekih struka rade u interesu razvoja određene industrije, ili se u stvari bave pokrićem takvog, ne monopolskog, ali kartelskog ponašanja. Biće tu posla za Narodnu banku Srbije – kaže Tabakovićeva.
Guverner NBS nije više želela da otkriva detalje, navodeći da će saopštiti rezultate tek po obavljenom poslu.
Ona se, prethodno, osvrnula i na brojna obaveštenja koja banke proteklih dana šalju svojim korisnicima, a odnose se na obavezu izdavanja domaće platne kartice svakom vlasniku tekućeg računa.
– Suočavamo se sa mnogobrojnim informacijama koje dobijamo od banaka koje obaveštavaju građane o uvođenju „dina“ kartice. Spektar obaveštenja kreće se od toga da neke banke počinju dopis sa: „Imamo zadovoljstvo da vas obavestimo…“ do nekih koje svoj dopis počinju i završavaju sa: „Izvinite, nadamo se da nećete imati neke neprijatnosti zato što je NBS odlučila da uvede ‘dinu’…“ – navodi Tabakovićeva.
– To govori o svesti banaka koliko su neraskidivo vezane sa interesom svojih klijenata i koliko su dobronamerne da sprovedu odluke koje regulator supervizor NBS donosi, želeći da uradi nešto što je u interesu svih građana.
KAO U EVROPI
Privredni rast u Srbiji će u ovoj godini iznositi četiri odsto – istakla je juče guverner NBS, napominjući da je centralna banka revidirala procenu rasta BDP sa prvobitno procenjenih 3,5 odsto. Na to je, po njenim rečima, uticao brži rast građevinarstva i poljoprivrede od očekivanog.Ona je istakla da je u jesen 2012, međugodišnja inflacija iznosila 12,9 odsto:
– Za manje od godinu dana spustili smo je na 2,2 odsto i tokom narednih pet godina očuvali na nivou od dva procenta. Od tada do danas inflacija u Srbiji je na nivou inflacije u evropskim zemljama, i u julu je iznosila 2,4 odsto.
U TRENU NA RAČUNU
Instant plaćanje, koje u Srbiji treba da zaživi 22. oktobra, značiće da 24 sata, sedam dana u nedelji, 365 dana u godini, novac neće moći da bude između dve tačke, onog ko je slao i ko treba da primi, nego da će se u trenutku, u najkraćem mogućem roku nalaziti kod onog kome ste ga uputili – najavila je Tabakovićeva.
– Stara izreka da je „novac u kanalima platnog prometa“, ili da kod banke postoji neki problem kada vam zahteva da donesete peti primerak uplatnice – postaje prošlost. Guverner NBS je istakla da se još usaglašavaju tehnički detalji sa Poreskom upravom Srbije, koja će morati da funkcioniše u istom terminu, neprekidno i kontinuirano.
Izvor:Novosti
